Zanimljivosti

Poznavanje dva jezika može da unapredi vaše kognitivne veštine i da odloži početak demencije. Najnovije studije pokazuju da nikad nije kasno za ovu vrstu učenja.

U toku prethodne decenije sve više i više dokaza je ukazalo na prednosti dvojezičnosti. „Žongliranje“ između dva jezika vežba mozak, čineći one koji su dvojezični boljim u određenim mentalnim zadacima kao što su određivanje prioriteta i izvršavanje više zadataka istovremeno.

Nekoliko studija je takođe dovelo dvojezičnost u vezu sa boljom radnom memorijom koja se odnosi i na čitanje i na matematičke veštine. Psiholog Cezar Avila Rivera sa Univerziteta Kastelon u Španiji otkrio je 2010. godine da odrasli koji govore dva jezika pokazuju veću brzinu i efikasnost u određenim zadacima koji uključuju upotrebu rukovodećih veština kao što su planiranje i rešavanje problema.

Dvojezičnost može da pomogne i u tome da se mozak duže održi mladim, sprečavajući demenciju. Kanadska studija obavljena 2007. godine dokazala je da ljudi koji tečno govore dva jezika pokazuju prve simptome Alchajmerove bolesti 4-5 godina kasnije u odnosu na ljude koji su govorili samo jedan jezik.

Iako su ljudi koji su dvojezični uglavnom odrastali kao takvi, istraživanja pokazuju da nikada nije kasno da se nauči drugi jezik i da se može uživati u kognitivnim prednostima koje to donosi čak i ako počnete da učite u kasnom odraslom dobu.

Ono što je fizička aktivnost za telo, to je učenje drugog jezika za mozak. Stalno žongliranje i biranje između reči dva različita jezika vežba mozak, aktivirajući veštine povezivanja i sprečavajući odumiranje moždanih ćelija. Imajući u vidu da govornici dva jezika stalno rade ovu vrstu moždane gimnastike u kojoj moraju da biraju pravi jezik i potiskuju onaj drugi, ovo stimuliše različite delove mozga i izgrađuje sveukupan kapacitet mozga za razmišljanje, uvećavajući takozvanu kognitivnu rezervu.

Doktor Tomas Bak, autor akademske studije na ovu temu, kaže: „Za mene je govorenje više jezika jednako plivanju. Pri plivanju koristimo sve mišiće tela, a pri govorenju skoro sve delove mozga. Ljudi koji govore dva jezika stalno „pregovaraju“ između različitih zvukova, reči, koncepata, gramatičkih struktura i društvenih normi vezanih za jezike koje govore. Ovo pruža stalan, intenzivan i raznovrstan mentalni trening.

Kada pokušavamo da naučimo strani jezik, većina nas ima isti problem: „Teško pamtim nove reči.“ Učenje novog vokabulara može da predstavlja pravi izazov, naročito za zaposlene ljude koji su okupirani poslom, porodicom i drugim odgovornostima koje imaju.

Uteha? Lingvisti tvrde da je dovoljno 120 osnovnih reči da biste se snašli u situacijama kao što su vožnja taksijem, uzimanje broja telefona i sl. To je cilj koji nije tako teško postići i koji predstavlja osnovu za početnike. Evo osam saveta koji vam mogu pomoći u tome:

 

Postavite realne ciljeve

Zaboravite na dugačke liste novih reči za učenje ili na čitanje rečnika. Stručnjaci kažu da je moguće naučiti 10 do 20 reči za sat vremena učenja. Ako budete sami učili 15 minuta dnevno, postavite sebi cilj da naučite 20 do 15 reči i izraza za nedelju dana. Na ovaj način će vam biti potrebno šest nedelja da naučite i memorišete neophodnih 120 reči.

Grupisanje

Aplikacije koje nude učenje jedne reči na dan mogu biti praktične, ali one su tematski zbrkane i daju vam niz nepovezanih reči kao što su: koverat, umoran, januar, primiti, luk. Fokusirajte se na jednu temu nedeljno. Naš mozak prirodno grupiše povezane reči, pa npr. učenje vrsta vremena na jednom času, a delova tela na sledećem, odgovara načinu na koji mozak prirodno klasifikuje informacije. Međutim, …

Izbegavajte antonime

Možda učenje suprotnih pojmova kao što su vruće/hladno ili skupo/jeftino deluje logično, ali nije. Ako učite dve reči koje su tako bliske, može da dođe do mešanja istih. Ako učenik španskog jezika uči reči siempre (uvek) i nunca (nikad) zajedno, možda će kasnije da upotrebi jednu a misliće na drugu. Umesto toga, naučite prvo češću reč, npr. deep (dubok), pa tek kad je dobro zapamtite, naučite njen antonim shallow (plitak).

Podelite nove reči

Kada naiđete na novu reč, pogledajte njenu strukturu. Mnoge reči sadrže prefikse i sufikse i pomoći će vam da razumete ove delove reči. Npr. francuska reč désagréable sadrži negativni prefiks dés- i sufiks za građenje prideva –able. Ako shvatite strukturu reči, ta pravila možete preneti i na nove reči sa kojima se budete susretali.

Čitajte, čitajte, čitajte

Čitanje vam pomaže da da ponovite naučeni vokabular i da vidite te reči u novim rečenicama i kontekstu. Odličan izvor su pojednostavljene knjige prilagođene nivou učenika koji uče određeni jezik. Drugi dobar izvor predstavljaju reklame ili jelovnici jer oni koriste kratke, kolokvijalne tekstove.

Vizualizujte

Vezujte strane izraze za reči iz maternjeg jezika koje zvuče slično, zamislite sliku ili scenu na koju vas asocira nova reč. Ovakve vizualizacije su često apstraktne i besmislene, ali pomažu, posebno kod dužih reči.

Fokusirajte se na fraze

Bolje je da učite cele fraze nego izdvojene reči. Dobar deo svakodnevne komunikacije se sastoji iz predvidljivih čestih fraza kao što su: „skreni levo“, „samo momenat“, „drago mi je“. Kada učite novi jezik, memorišite ovakve fraze i imaćete spreman arsenal dijaloga, a da ne morate da brinete kako ćete sklopiti svoju rečenicu.

Obnavljajte znanje često

Ono što ste naučili juče važnije je od toga što učite danas. Cilj je da se kratkotrajno znanje novog vokabulara pretvori u dugotrajno sećanje. Obnavljanje reči je najvažnije – u prvih nekoliko dana ili nedelja ponavljajte reči i urezaćete ih u pamćenje. Dobar udžbenik je organizovan tako da se naučene reči u narednim lekcijama ponavljaju i primenjuju.

Opširnije

1) Najviše ljudi u Evropi govori nemački.

Nemačka sa svojih 83 miliona stanovnika čini najbrojniju naciju u Evropi. Ali, ne govore nemački samo stanovnici ove države, već je to zvanični jezik i u Austriji, Švajcarskoj, Luksemburgu i Lihtenštajnu. Nemački je maternji jezik i za deo stanovništva severne Italije, istočne Belgije, Holandije, Danske, istočne Francuske, delova Poljske, Češke, Rusije, Rumunije i još nekih delova Evrope.

Poznavanje nemačkog jezika ne samo da može da vas poveže sa 120 miliona ljudi kojima je to maternji jezik, već i onima koji ga uče kao strani jezik jer je to treći najpopularniji strani jezik na svetu, a drugi u Evropi i Japanu.

2) Nemačka je treća zemlja u svetu po snazi svoje ekonomije, a najveći je svetski izvoznik.

Nemačka ekonomija je treća na svetu, a najveća je ekonomska sila u Evropskoj uniji. Nemci prednjače u izvozu automobila, mašinerije, industrijske opreme, lekova i opreme za domaćinstvo.
Ne zaboravite i da je Švajcarska, gde se takođe govori nemački, jedna od zemalja sa najvećim standardom življenja na svetu.

3) Poznavanje nemačkog stvara poslovne prilike.

Kompanijama kao što su BMW, Daimler, Siemens, Lufthansa, SAP, Bosch, Infineon, BASF i mnoge druge, trebaju međunarodni partneri. Japanci, koji predstavljaju drugu svetsku ekonomsku silu, shvataju kakvu prednost im donosi poznavanje nemačkog jezika te 68% studenata u Japanu uči nemački.

4) Turizam i ugostiteljstvo

Turisti iz zemalja nemačkog govornog područja putuju mnogo i smatra se da najviše troše na godišnjim odmorima. Veoma cene domaćine i vodiče koji govore nemački. Takođe, turisti koji putuju po Evropi često se lakše snađu ako govore i nemački jezik.

5) Mogućnosti studiranja, usavršavanja i naučnih istraživanja.

Nemačka nudi veliki broj stipendija i različite programe podrške za studiranje u ovoj zemlji. Takođe postoje mnogobrojne mogućnosti međunarodnih razmena studenata i naučnika.
Nemački je, posle engleskog, drugi najzastupljeniji jezik u naučnim radovima.

6) Uživanje u književnosti, muzici i filozofiji.
Nemačka je i zemlja Getea, Kafke, Ničea, Frojda, Ajnštajna, Kanta, Hegela, Mocarta, Baha i Betovena. Uživajte u čitanju ili slušanju njihovih umetničkih dela.

Opširnije

 

  1. 1. U engleskom jeziku se najčešće koristi slovo „e“.

    2. Najviše reči počinje slovom „s“.

    3. Najduža engleska reč u čijem pisanju se ne ponavlja nije slovo je uncopyrightable.

    4. Sledeća rečenica sadrži sedam različitih pisanja za glas dugog „i“: He believed Caesar could see people seizing the seas.

    5. Ova rečenica sadrži svako slovo engleskog alfabeta: The quick brown fox jumps over the lazy dog.

    6. Najduža reč u engleskom jeziku ima 45 slova: ‘pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis’! To je plućna bolest izazvana udisanjem pepela i peščane prašine.

    7. Nijedna engleska reč se ne rimuje sa month, orange, silver ili purple.

    8. Queueing je jedina reč u engleskom jeziku koja sadrži 5 uzastopnih vokala.

    9. Reč u čijem pisanju se najviše greši je pronunciation.

    10. Engleski je zvanični jezik neba! Bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, svi piloti govore engleski na međunarodnim letovima.

    11. Otprilike se jedna nova reč doda engleskom jeziku svaka dva sata, a oko 4000 novih reči se doda rečniku engleskog jezika svake godine.

    12. Da li ste se ikada zapitali zašto na kompjuterskoj engleskoj tastaturi slova nisu postavljena onakvim redosledom kakav je u alfabetu? Razlog za to su prve pisaće mašine kada su tipke morale da budu složene tako da se mehaničke šipke koje su držale slova ne sudaraju previše. Slova su morala biti razdvojena pa su ona koja su se najviše koristila bila razdvojena.

Opširnije

1. Neophodno je da vežbate strani jezik svaki dan. Kao i u teretani, ako hoćete da imate impresivne mišiće, vežbajte ih redovno. Posvetite najmanje 10-15 minuta dnevno čitanju ili ponavljanju novih reči i fraza.

2. Ukoliko vaša želja da naučite jezik prebrzo slabi, stvorite sopstvenu formulu za učenje. Na primer, učite a zatim slušajte muziku ili napravite pauzu za šetnju.

3. Kontekst je sve. Nikada ne učite pojedinačne reči, već samo reči u kontekstu. Na primer, ukoliko naučite izraz strong wind, jedna od reči u vašoj memoriji će vas automatski podsetiti na drugu.

4. Pokušajte da zapišete neke već unapred smišljene fraze i da ih koristite u razgovoru što češće.

5. U mislima prevodite sve što vaše oko primeti – reklame, tekstove pesama, razgovore, nazive novina, članke. Lako je i korisno.

6. Učite napamet. Ali učite samo fraze koje su provereno tačne.

7. Pamtite unapred smišljene fraze i idiome u prvom licu.

8. Strani jezik ne može da se uči u izolaciji radeći zadatke i vežbe u svesci i slušajući profesora. Gledajte filmove, čitajte knjige i novine na jeziku koji učite i naravno komunicirajte preko interneta sa ljudima kojima je to maternji jezik.

9. Ne plašite se grešaka. Plašite se neispravljenih grešaka. Ne ostavljajte nikada nešto neprovereno.

10. Budite sigurni, šta god se desilo, naučićete jezik.
Inače, koristila je još jedan trik kako bi održavala ‘jezičku’ kondiciju – vodila je dnevnike na različitim jezicima kako bi utvrdila znanje i povremeno se podsećala onih kojim se nije svakodnevno služila.

Opširnije

Učenje novog jezika može da obogati vaš život na različite načine. Ovo su samo neki od njih:

1. Putovanje – Uživate u odmoru još više ako možete bolje da upoznate lokalno stanovništvo. Manje ste pod stresom i osećate se prijatnije. Ljudi veoma cene turiste koji pokušaju da govore njihov jezik i postaju još više druželjubivi prema vama.

2. Posao – Ako u vašem CV-ju navedete poznavanje stranih jezika, postajete atraktivniji za poslodavce. U današnje vreme velike konkurencije na tržištu poslova, neophodno je da vaš rezime po nečemu budu bolji od ostalih.

3. Kognitivne veštine – Učenje jezika unapređuje moždane sposobnosti. Mnoge studije su pokazale različite prednosti koje učenje stranih jezika donosi. Tu spadaju bolje pamćenje, sposobnost istovremenog obavljanja više zadataka, pa čak i odlaganje demencije!

4. Sticanje novih prijateljstava – jezička odeljenja su skup pojedinaca različitih profila i interesovanja. Izađite iz svoje društvene čaure i upoznajte različite ljude sa kojima verovatno drugačije ne biste bili u prilici da komunicirate.

5. Naučite nešto o novim kulturama – jezik predstavlja ogroman deo kulture svake zemlje. Naučite više o ljudima tako što ćete naučiti njihov maternji jezik.

6. Razumevanje strane muzike i filmova – Onog momenta kada naučite drugi jezik, pred vama se otvara novi svet zabave. Nema ništa gore od gledanja sinhronizovanih ili titlovanih filmova. Dovoljno je i osnovno razumevanje jezika da uživate u filmu onakvom kakav je zamišljen u originalu.

7. Impresionirate ljude – Možete da se pravite važni u stranim restoranima pravilno izgovarajući jela sa jelovnika.

8. Zaposlenje u stranoj zemlji – poznavanje drugog jezika vam pomaže da dobijete posao iz snova u inostranstvu. Rad u stranoj zemlji je odlično iskustvo.

9. Bolje znanje sopstvenog jezika – u procesu učenja stranog jezika, više postajete svesni maternjeg. Pokazalo se da ljudi na ovaj način zapravo unapređuju znanje i svog jezika.

10. Osećaj uspeha – učenje ne mora da prestane kada završite školu. Ljudi svih uzrasta uče nove jezike i to im donosi osećaj da su nešto postigli u životu.

Opširnije

Lokacije

REFERENTNA LISTA